це̏пнути
цепнути
Лема
цепнути
Извор
том 6, стр. 783, редослед 3
- 1.
ијек. цје̏пнути, сврш. 1 мало нацепати.
— Цепни мало дрва.
Реч.
- 2.а.
фиг. казнити (обично физичком казвом, ударцима).
— Батине су ударане без много утврђивања кривице: прво га »цепни« па му онда тражи параграф!
Само да ме много не цјепне управник казнионе] ... кад ме овако ... очински савјетује.
- 2.б.
оглобити.
— амте како их је цепнуо кнез Милош свакога са по неколико ока воска.
Фразе
~ кога по кеси казнити кога новчаном казном, оглобити.
Изворни текст (OCR)
це̏пнути, -не̄м, ијек. цје̏пнути, сврш. 1. мало нацепати. — Цепни мало дрва. Бак. Реч. 2. фиг. а. казнити (обично физичком казвом, ударцима). — Батине су ударане без много утврђивања кривице: прво га »цепни« па му онда тражи параграф! Јов. С. Само да ме много не цјепне управник казнионе] ... кад ме овако ... очински савјетује. Чол. б. оглобити. — амте како их је цепнуо кнез Милош свакога са по неколико ока воска. Срем.