Одредница

церемонѝја̄р

мтом 6, стр. 784

церемонѝја̄р

церемонијар

Лема

церемонијар

Извор

том 6, стр. 784, редослед 6

  1. онај који управља церемонијом, црквени или дворски мештар

    церемоније. — Дочекиваху госте ... млади бискупски церемонијари и тајници.
    Ђал.
    Та храброст би могла застидети церемониаре.
    Кнеж. Б.
Изворни текст (OCR)
церемонѝја̄р, -а́ра м онај који управља церемонијом, црквени или дворски мештар церемоније. — Дочекиваху госте ... млади бискупски церемонијари и тајници. Ђал. Та храброст би могла застидети церемониаре. Кнеж. Б.