церни́рати

цернирати

Лема

цернирати

Извор

том 6, стр. 785, редослед 1

в.
и несврш лат. војн. опколити, опкољавати (зграду, тврђаву, град и сл.) тако да нико не може изаћи ни ући. В. пр. уз гл. им. цернирање.
лат. — латинскивојн. — војничкисл. — сличнов. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

церни́рати, цѐрнӣра̄м сврш. и несврш. лат. војн. опколити, опкољавати (зграду, тврђаву, град и сл.) тако да нико не може изаћи ни ући. В. пр. уз гл. им. цернирање.