Одредница

це̏ста

жтом 6, стр. 785

це̏ста

цеста

Стална адреса

Лема

цеста

Извор

том 6, стр. 785, редослед 30

  1. (ген. мн. це̑ста̄) пут једнаке ширине, с обе стране омеђен, који служи за јавни саобраћај, друм.

    ген. — генитивмн. — множинас — средњи род
    — Каскали су коњи ... каменитом цестом.
    Мил.
    В. Издалека се чује тутањ аута. Реже цесту као пила балВане. еим.

Фразе

бацити кога на цесту лишити кога средстава за живот; мерити цесту посртати у ходу (о пијаном човеку); наћи се на цести остати без средстава за живот; широка ти (вам и сл.) цеста од воље ти (вам и сл.). — Просто им, широка им цеста! — реко̂ царе.
Змај
Изворни текст (OCR)
це̏ста ж (ген. мн. це̑ста̄) пут једнаке ширине, с обе стране омеђен, који служи за јавни саобраћај, друм. — Каскали су коњи ... каменитом цестом. Мил. В. Издалека се чује тутањ аута. Реже цесту као пила балВане. еим.