цѝктати

циктати

Лема

циктати

Извор

том 6, стр. 794, редослед 9

1.
(имп. цѝкћи; прил. сад ци̏кћӯћи) несврш. вриштати, врискати, кликтати, поцикивати, цичати (од велике узбуђености или радости).
имп. — императивприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогнесврш. — несвршени глагол
— Торбе су наше! циктала је жена.
Вас.
Дјеца цикћу од радости.
Брл.
2.а.
пуштати пискав глас »ци« (о птици, цврчку и сл.).
сл. — слично
— Као што када облак чворкова иде ил чавки, гласно цикћу кад спазе сокола већ издалека.
М-И
Цикћу на тратини цикаде.
Крл.
2.б.
пуцати, праскати, праштати (о ватреном оружју).
— И цикћу пушке и мачеви звече.
Радич.
Из непосредне близине цикће бугарски митраљез.
Јак.
2.в.
звучати пискаво, шиштати, пиштати (о гласу).
— Човјек из јаме јецо̂ је ко̑ дијете, тек приклан, цикто̑ језиво му глас.
Гор.

Изворни текст (OCR)

цѝктати, ци̏кће̄м (имп. цѝкћи; прил. сад. ци̏кћӯћи) несврш. 1. вриштати, врискати, кликтати, поцикивати, цичати (од велике узбуђености или радости). — Торбе су наше! циктала је жена. Вас. Дјеца цикћу од радости. Брл. 2. а. пуштати пискав глас »ци« (о птици, цврчку и сл.). — Као што када облак чворкова иде ил чавки, гласно цикћу кад спазе сокола већ издалека. М-И. Цикћу на тратини цикаде. Крл. б. пуцати, праскати, праштати (о ватреном оружју). — И цикћу пушке и мачеви звече. Радич. Из непосредне близине цикће бугарски митраљез. Јак. в. звучати пискаво, шиштати, пиштати (о гласу). — Човјек из јаме јецо̂ је ко̑ дијете, тек приклан, цикто̑ језиво му глас. Гор.