Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ци̏кӯт

мтом 6, стр. 794

ци̏кӯт

цикут

Лема

цикут

Извор

том 6, стр. 794, редослед 14

  1. 1.

    оном. оштар, резак звук.

    оном. — ономатопеја
    — А у сву лирику тога јутра одједном се споро, па све чешће мијеша рески цикут, цикут турпије на зупцима пиле.
    Цес. А.
  2. 2.

    фиг. крик бола.

    poetic
    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Еј, звездице сјајне ... ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички.
    Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
ци̏кӯт м оном. 1. оштар, резак звук. — А у сву лирику тога јутра одједном се споро, па све чешће мијеша рески цикут, цикут турпије на зупцима пиле. Цес. А. 2. фиг. поет. крик бола. — Еј, звездице сјајне ... ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички. Кост. Л.