цѝкљив
цикљив QA: medium
Лема
цикљив
Извор
том 6, стр. 793, редослед 16
- —
који често поцикује.
— Ал не могне даље од цикљивих снаша. Вел. ци̏кнути^, -не̄м сврш. оном. 1. одати, испустити резак, продоран звук »ци« (о ватреном оружју кад пукне или о стаклу, камену и сл. кад се разбије), пукнути, прснути.
— Но цикнуше пушке од Турака.
Митраљез је цикнуо.
За њим праском танад распршено цикну, ко̄ дјеца његова.
Од оштра пуцња и не чуше кад на касарни цикну прозор.
Наново се причу неки нејасни и неодређени људски глас ... као да је прскао и цикнуо камен у брду.
У мени је цикнуло оно парче моrа ... разборитог срца које неће да се покори још разлозима стварности.
2. појавити се, сванути (о зори); исп. ци̏к1.
— Кад цикне зора ...
Цикне зора, а он на мост.
Изворни текст (OCR)
цѝкљив, -а, -о који често поцикује. — Ал не могне даље од цикљивих снаша. Вел. ци̏кнути^, -не̄м сврш. оном. 1. одати, испустити резак, продоран звук »ци« (о ватреном оружју кад пукне или о стаклу, камену и сл. кад се разбије), пукнути, прснути. — Но цикнуше пушке од Турака. НП Вук. Митраљез је цикнуо. Чол. За њим праском танад распршено цикну, ко̄ дјеца његова. Гор. Од оштра пуцња и не чуше кад на касарни цикну прозор. Ћоп. Наново се причу неки нејасни и неодређени људски глас ... као да је прскао и цикнуо камен у брду. Ђур. фиг. У мени је цикнуло оно парче моrа ... разборитог срца које неће да се покори још разлозима стварности. Петр. В. 2. појавити се, сванути (о зори); исп. ци̏к1. — Кад цикне зора ... Љуб. Цикне зора, а он на мост. Божић.