ци̑к
цик, цика QA: medium
Лема
цик
Варијанте
цика, ци̏ка
Извор
том 6, стр. 793, редослед 19
- 1.а.
јаукнути, вриснути од бола, жалости, у дубоком узбуђењу.
— Био је то добар борац, вољен у чети, која је на глас о његовој погибији цикнула као рањена.
Жена је цикнула високим, узбудљивим, напрегнутим гласом.
- 1.б.
кликнути од радости или одушевљења.
— По седам пута га на дан шаље да јој купи ... рубац ... док не погоди ону боју од које она цикну.
Огањ донесите позива Хектор Тројанце да запале ахејске лађе и сви у скупу цикните на
М-И.
- 1.в.
цијукнути, запиштати; заскичати, зацичати (о мишевима, неким птицама и др. животињама).
— Негде под кровом, с времена на време, цикне миш.
Негдје је птиче цикнуло.
Није било ни једне куће у којој није цикнуло прасе.
- 1.г.
зазвучати пискаво; зашкрипати (о музичким инструментима и сл.).
— У један мах цикнуше испод капута ... егеде.
Па кад цикне виолина, они младићи се почну равномерно њихати у такту.
Кад коју год стају отвори, а звоно изнад врата цикне.
Свуд полегао мир ... ни трамвај де цикне испред куће.
- 1.д.
фијукнути, зазвиждати (о ветру и сл.).
— Ветар се смирио, само понекад бризне као косом по намету ... цикне у шипраж у.
- 2.
изговорити, викнути цичећи.
— А гдје би срдити Агамемнон пучанина ... нашо̂ гдје виче, тога би ударио скептром и ову му цикнуо ријеч ...
- 3.
фиг. пропасти, страдати.
— Цикнућеш на три кеца.
Изворни текст (OCR)
ци̑к1 и ци̏ка1 1. а. јаукнути, вриснути од бола, жалости, у дубоком узбуђењу. — Био је то добар борац, вољен у чети, која је на глас о његовој погибији цикнула као рањена. Чол. Жена је цикнула високим, узбудљивим, напрегнутим гласом. Донч. б. кликнути од радости или одушевљења. — По седам пута га на дан шаље да јој купи ... рубац ... док не погоди ону боју од које она цикну. Каш. Огањ донесите позива Хектор Тројанце да запале ахејске лађе и сви у скупу цикните на бој. М-И. в. цијукнути, запиштати; заскичати, зацичати (о мишевима, неким птицама и др. животињама). — Негде под кровом, с времена на време, цикне миш. Ђур. Негдје је птиче цикнуло. Кркл. Није било ни једне куће у којој није цикнуло прасе. Ком. г. зазвучати пискаво; зашкрипати (о музичким инструментима и сл.). — У један мах цикнуше испод капута ... егеде. Ад. Па кад цикне виолина, они младићи се почну равномерно њихати у такту. Марк. М. Кад коју год стају отвори, а звоно изнад врата цикне. Коч. Свуд полегао мир ... ни трамвај де цикне испред куће. Каш. д. фијукнути, зазвиждати (о ветру и сл.). — Ветар се смирио, само понекад бризне као косом по намету ... цикне у шипраж у. Ћос. Д. 2. изговорити, викнути цичећи. — А гдје би срдити Агамемнон пучанина ... нашо̂ гдје виче, тога би ударио скептром и ову му цикнуо ријеч ... М-И. 3. фиг. пропасти, страдати. — Цикнућеш на три кеца. Змај.