ци̏мати

цимати

Лема

цимати

Извор

том 6, стр. 796, редослед 11

1.а.
(некога, нешто, нечим, за нешто) јако дрмати, дрмусати, трзати, трести.
— Појури прозорима и почне да их цима.
Станк.
Цима том оградом на граници и поткопава је дању и ноћу.
Андр. И.
Дочепам за кваку од капије. Повуци, цимај. Она ... затворена.
Ком.
Влажн и мека детиња уста цимају дојку и журно пију млеко. Ћос.
1.б.
јако вући, извлачити.
— Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове.
Јак.
2.
(у што) гурати, тискати.
— Студент то гледа, али ипак се чуди што га девојка цима у леђа.
Ољ.

Пододреднице

~ се

повр. — Риба се трза и цима на њеГовој удици. Бан

повр.

Изворни текст (OCR)

ци̏мати, -а̄м несврш. 1. а. (некога, нешто, нечим, за нешто) јако дрмати, дрмусати, трзати, трести. — Појури прозорима ... и почне да их цима. Станк. Цима том оградом на граници и поткопава је дању и ноћу. Андр. И. Дочепам за кваку од капије. Повуци, цимај. Она ... затворена. Ком. Влажн и мека детиња уста цимају дојку и журно пију млеко. Ћос. Д. б. јако вући, извлачити. — Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Јак. 2. (у што) гурати, тискати. — Студент то гледа, али ипак се чуди што га девојка цима у леђа. Ољ.