Одредница

цѝник

мтом 6, стр. 797

цѝник

циник

Лема

циник

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 797, редослед 25

  1. 1.

    припадник филозофске школе коју је у

  2. 4.е.

    ст. пре н. основао Сократов ученик Антистен и која је одбацивала моралне норме .засноване на друштвеним обичајима. Кл. Рј.

    ст. — столеће
  3. 2.

    заједљив човек; онај који је равнодушан на добро и зло, који презире друштвене моралне норме и обавезе, који се свему руга и коме ништа није свето.

    — Миран је и хладан. Циник који умије да се руга и заједа с уживаЊем. ол.
Изворни текст (OCR)
цѝник м грч. 1. припадник филозофске школе коју је у 4. ст. пре н. е. основао Сократов ученик Антистен и која је одбацивала моралне норме .засноване на друштвеним обичајима. Кл. Рј. 2. заједљив човек; онај који је равнодушан на добро и зло, који презире друштвене моралне норме и обавезе, који се свему руга и коме ништа није свето. — Миран је и хладан. Циник који умије да се руга и заједа с уживаЊем. ол.