ци̏нка̄ј
цинкај
Лема
цинкај
Извор
том 6, стр. 798, редослед 4
- —
оном. звук звонца, цинкање, звонцање.
— А кад се зраком повезао ситан цинкај звона ... спустио се Ђука на траву.
Изворни текст (OCR)
ци̏нка̄ј м оном. звук звонца, цинкање, звонцање. — А кад се зраком повезао ситан цинкај звона ... спустио се Ђука на траву. Коз. И.