ци̏н
цин QA: medium
Лема
цин
Извор
том 6, стр. 797, редослед 15
- —
(обично удвојено или у вези: цин-Цан) оном. узвик којим се опонаша звук звонца или оглашавање неких птица.
— И сад му допире до ушију тај чаробни звук меденица цин ... цан ... цин ... цан. Ранк. У грму ... почну звонкати неке ситне птич1Ц
Изворни текст (OCR)
ци̏н2 (обично удвојено или у вези: цин-Цан) оном. узвик којим се опонаша звук звонца или оглашавање неких птица. — И сад му допире до ушију тај чаробни звук меденица цин ... цан ... цин ... цан. Ранк. У грму ... почну звонкати неке ситне птич1Ц