Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ци̏ча

жтом 6, стр. 805

ци̏ча

цича

Лема

цича

Извор

том 6, стр. 805, редослед 14

  1. —

    (понекад у изразу: цича зима) јака зима, велика студен.

    — На најјачој цичи купао се свако јутро у хладној води. Глиш. Запао преко ноћи дубок снијеr, завладала незапамћена цича. Гор. Сатима пешаче у варош по цичи зими.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
ци̏ча ж (понекад у изразу: цича зима) јака зима, велика студен. — На најјачој цичи купао се свако јутро у хладној води. Глиш. Запао преко ноћи дубок снијеr, завладала незапамћена цича. Гор. Сатима пешаче у варош по цичи зими. Петр. В.