ци́чити

цичити

цичити

том 6, стр. 805, редослед 20

в.
оном. в. цичати (1б).
оном. — ономатопејав. — (после броја) век
— У прозору цичила је муха.
Сиј.

Изворни текст (OCR)

ци́чити, -ӣм несврш. оном. в. цичати (1б). — У прозору цичила је муха. Сиј..