Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ци́љати

несврштом 6, стр. 796

ци́љати

циљати

Стална адреса

Лема

циљати

Извор

том 6, стр. 796, редослед 4

  1. 1.

    (некога, У некога, нешто̂, у нешто или без допуне) гађати, нишанити.

    — Осети да га онај циља пушком.
    Ранк.
    Сад ћу ја да циљам у белегу у коју досад нико није циљао.
    Марет.
    Тргао сам ножину иза појаса и јурнуо циљајући му пупак.
    Ћос. Б.
    Мајстор ... циља у Леду са лабудом.
    Андр. И.
  2. 2.

    смерати, тежити.

    — Твоја реч је стигла куд си дVхом циљо.
    Змај
    Ви сте тако агресивни да је потребно запитати: куда управо циљате.
    Сек.
  3. 3.

    фиг. в. алудирати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислув. — (после броја) век
    — Он је циљао на њено »исцјељење«.
    Л-К
    Маркиша се правио да не разумије на шта циља стриц.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
ци́љати, ци̑ља̄м несврш. 1. (некога, У некога, нешто̂, у нешто или без допуне) гађати, нишанити. — Осети да га онај циља пушком. Ранк. Сад ћу ја да циљам у белегу у коју досад нико није циљао. Марет. Тргао сам ножину иза појаса и јурнуо циљајући му пупак. Ћос. Б. Мајстор ... циља у Леду са лабудом. Андр. И 2. смерати, тежити. — Твоја реч је стигла куд си дVхом циљо. Змај. Ви сте тако агресивни да је потребно запитати: куда управо циљате. Сек. 3. фиг. в. алудирати. — Он је циљао на њено »исцјељење«. Л-К. Маркиша се правио да не разумије на шта циља стриц. Ћоп.