цма́ка̄ње
цмакање
Лема
цмакање
Извор
том 6, стр. 806, редослед 9
- —
гл. им. од цмакати (се)
цма́кати, цма̑че̄м и цма̑ка̄м несврш. и уч. према цмакнути. —Оди, оди да те пољубим! I узе је цмакати. Вес. I маче језиком Неnце.
Пододреднице
уз. повр. — угуче и цмаче се са својом драгом. Марк. Св. Ја нећу овдје да се с тобом цмакам. Лаз. Л
Изворни текст (OCR)
цма́ка̄ње с гл. им. од цмакати (се).