Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цмо́ка̄ње

стом 6, стр. 807

цмо́ка̄ње

цмокање

Лема

цмокање

Извор

том 6, стр. 807, редослед 14

  1. —

    гл. им. од цмокати (се) цмо́кати (се), цмо̂ка̄м (се) несврш. и уч. Крањч. Стј. Не би се она цмокала с неким

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголс — средњи род
    према цмокнути (се). — Стане га јединца цмокати. Матош. Мушкарци сV пушећи луле гласно »цмокали«. Шимун. Деранчић лежао је и у сну цмокао мичући уснама. од тоrа друштва.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
цмо́ка̄ње с гл. им. од цмокати (се). цмо́кати (се), цмо̂ка̄м (се) несврш. и уч. према цмокнути (се). — Стане га јединца  цмокати. Матош. Мушкарци сV пушећи луле гласно »цмокали«. Шимун. Деранчић лежао је и у сну цмокао мичући уснама. Крањч. Стј. Не би се она цмокала с неким од тоrа друштва. Вел.