цмр̏ка̄ње

цмркање

Лема

цмркање

Извор

том 6, стр. 807, редослед 31

в.
гл. им. од цмркати цмр́кати, цмр̑че̄м (дијал. цмр̑ка̄м) несврш. в. сркати.
archaic
гл. — глагол, глаголскиим. — именицадијал. — дијалекатски, дијалектнесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
— Стану просјаци једућ мљескати и пијућ цмркати. Јурк. Он је цмркао свој шприцер. Кол. Цмркајући вирђинку слушао је ...
Виктоpa. Новак.

Изворни текст (OCR)

цмр̏ка̄ње с гл. им. од цмркати. цмр́кати, цмр̑че̄м (дијал. цмр̑ка̄м) несврш. заст. в. сркати. — Стану просјаци  једућ мљескати и пијућ цмркати. Јурк. Он је цмркао свој шприцер. Кол. Цмркајући вирђинку слушао је ... Виктора. Новак.