цо̏кнути
цокнути
Лема
цокнути
Извор
том 6, стр. 808, редослед 2
- 1.
оном. увлачећи ваздух испустити глас »ц« (у знак одрицања или чуђења).
— Он цокну ударивши језиком о зубе и одмахну главом.
- 2.
ујести (о змији).
dialectal— Змија би шарка цркла да ме ЦОКНе. Ноп.
Изворни текст (OCR)
цо̏кнути, -не̑м сврш. оном. 1. увлачећи ваздух испустити глас »ц« (у знак одрицања или чуђења). — Он цокну ударивши језиком о зубе и одмахну главом. Вес. 2. покр. ујести (о змији). — Змија би шарка цркла да ме ЦОКНе. Ноп.