Одредница

цр̀вен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 809

цр̀вен

црвен

Лема

црвен

Извор

том 6, стр. 809, редослед 13

  1. 1.

    (одр. цр̀венӣ) а који је боје крви; који је поцрвенео од прилива крви под кожсу.

    одр. — одређени вид придева
    — Црвени патлиџани преливали су се из препуних кошара.
    Ћос. Б.
    Усташца ... су јој свјежа ... и црвена као зрела неубрана јагода.
    Том.
    Од дремања очи су јој биле црвене.
    Станк.
    б. који је боје рђе, црвенкастожут, риђ.
    — Крупна људина, наоружан, јаши црвена хата.
    Вес.
    Помоћник стричев бјеше један млади Нијемац црвене косе.
    Мат.
  2. 2.а.

    који је на крајњој левици по свом политичком уверењу; комунистички.

    — Омладина је била позната по својим слободарским иступима и означавана као »црвена« и опозиционарска.
    Ћоп.
    Већ се увелико говори како је цела кућа црвена.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    који се односи на револуционарну активност, револуционаран.

    — Црвени фронт као моћна лавина приближио се Дону.
    Моск.
  4. 2.в.

    који се односи на Црвену армију, на црвеноармејце.

    — Мирнодопска служба у Црвеној армији није за црвене војнике касарнска служба.
    Тито
  5. 3.

    (само одр.) у називима биљних и жсивотињских врста ~ детелина, ~ клека, ~ глог, ~ лук, црвени мрави.

    одр. — одређени вид придева
  6. 4.а.

    (у именичкој служби, обично одр.) м револуционар; црвеногардејац.

    одр. — одређени вид придева
    — Најглавнији стратегијски центар био је Царицин где су и бели и црвени бацили своје најбоље снаге.
    Моск.
  7. 4.б.

    м црвеноармејац.

    — Не надај се да ће овамо доћи црвени.
    Сек.
  8. 4.в.

    м крајни левичар, комуниста.

    — Нисам знао да су те црвени већ заразили.
    Чипл.
  9. 4.г.

    м спортиста, обично фудбалер, у црвеном дресу.

    — У недељу ће се одржати фудбалска утакмица између »плавих« и »црвениХ«.
    Пол. 1944,
  10. 4.д.

    с црвена боја, црвенило.

    с — средњи род
    — Сунце ... мутну Саву у црвену купа.
    Пер.

Фразе

Црвена армија ранији службени назив за армију Совјетског Савеза; Црвена гарда в. уз гарда (изр.); црвена крвна зрнца мед. покретљиве, самосталне ћелије крви у којима су растворене органске материје еrуtlrосуti; ~ нит оно што се провлачи као основно, лајтмотив; ~ помоћ организација у радничком покрету ради пружања правне, новчане, здравствене и друге помоћи борцима за радничка права; Црвена субота Велика субота,субота пред Ускрс. — Оду на Клек да светкују Црвену суботу. Матош; Црвено барјаче ист. в. уз барјаче (изр.); црвени ветар мед. заразно обољење коже (нарочито на носу и образима) еrуsiреlаs; исп. врбанац; црвени восак в. уз восак (изр.); Црвени крст, криж, ~ полумесец међународна организација за указивање помоћи онима који су страдали у рату или од елементарних непогода; црвени кутић, угао место или; просторија у установи, дому, предузећу за културно-просветни рад; црвенога петла пустити, пуштати подметнути, подметати ватру. — »Црвеног петла« пуштао је под кровове кућа у напуштеним устаничким селима.
Моск.
Изворни текст (OCR)
цр̀вен, -ѐна, -ѐно (одр. цр̀венӣ) 1. а. који је боје крви; који је поцрвенео од прилива крви под кожсу. — Црвени патлиџани преливали су се из препуних кошара. Ћос. Б. Усташца ... су јој свјежа ... и црвена као зрела неубрана јагода. Том. Од дремања очи су јој биле црвене. Станк. б. који је боје рђе, црвенкастожут, риђ. — Крупна људина, наоружан, јаши црвена хата. Вес. Помоћник стричев бјеше један млади Нијемац црвене косе. Мат. 2. а. који је на крајњој левици по свом политичком уверењу; комунистички. — Омладина је била позната по својим слободарским иступима и означавана као »црвена« и опозиционарска. Ћоп. Већ се увелико говори како је цела кућа црвена. Андр. И. б. који се односи на револуционарну активност, револуционаран. — Црвени фронт као моћна лавина приближио се Дону. Моск. в. који се односи на Црвену армију, на црвеноармејце. — Мирнодопска служба у Црвеној армији није за црвене војнике касарнска служба. Тито. 3. (само одр.) у називима биљних и жсивотињских врста ~ детелина, ~ клека, ~ глог, ~ лук, црвени мрави. 4. (у именичкој служби, обично одр.) а. м револуционар; црвеногардејац. — Најглавнији стратегијски центар био је Царицин где су и бели и црвени бацили своје најбоље снаге. Моск. б. м црвеноармејац. — Не надај се да ће овамо доћи црвени. Сек. в. м крајни левичар, комуниста. — Нисам знао да су те црвени већ заразили. Чипл. г. м спортиста, обично фудбалер, у црвеном дресу. — У недељу ће се одржати фудбалска утакмица између »плавих« и »црвениХ«. Пол. 1944. д. с црвена боја, црвенило. — Сунце ... мутну Саву у црвену купа. Пер.