Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цре̑п

мтом 6, стр. 814

цре̑п

цреп, цријеп

Стална адреса

Лема

цреп

Варијанте

цријеп, цри̏јеп

Извор

том 6, стр. 814, редослед 3

  1. 1.

    (лок. цре́пу; мн цре̏пови, ген. црепо́ва̄ и цре̏по̄ва̄) плосната танка опека којом се покривају зграде.

    лок. — локативген. — генитив
    — Цријеп отсијава по кућама.
    Радул.
  2. 2.

    посуда од печене земље (обично за цвеће); исп. саксија.

    dialectal
    покр. — покрајинскиисп. — испореди
    — Како би било да донесем онда два црепа са цвећем.
    Трифк.
    Усу у један цреп мало сирћета.
    Јакш. Ђ.
  3. 3.

    разбијени делић, комадић нечега, крхотина, рбина.

    — Полетеше црепови од треснутог лонца на све стране.
    Срем.
    У трави нагазила на цријеп лубање.
    Ђал.
  4. 4.

    јд. лончарска земља, глина, иловача.

    јд. — једнина
    — У устима црна гарава лула од печенога црепа.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
цре̑п, ијек. цри̏јеп, м (лок. цре́пу; мн. цре̏пови, ген. црепо́ва̄ и цре̏по̄ва̄) 1. плосната танка опека којом се покривају зграде. — Цријеп отсијава по кућама. Радул. 2. покр. посуда од печене земље (обично за цвеће); исп. саксија. — Како би било да донесем онда два црепа са цвећем. Трифк. Усу у један цреп мало сирћета. Јакш. Ђ. 3. разбијени делић, комадић нечега, крхотина, рбина. — Полетеше црепови од треснутог лонца на све стране. Срем. У трави нагазила на цријеп лубање. Ђал. 4. јд. лончарска земља, глина, иловача. — У устима црна гарава лула од печенога црепа. Чипл.