цр̀муша
црмуша QA: medium
Лема
црмуша
Извор
том 6, стр. 817, редослед 5
- 1.
в. црнѝца (а). Бен. Рј
botany - 2.
в. црнѝца (б). Р-К Реч. цр̑н, цр́на, цр́но (комп. цр̏њӣ, -а̄, -е̄); супр. бео.
- 1.а.
који је боје угљена или чађи:
кафа. — Угледа три коња, једнога црљена ... другога црна као уrаљ. Н. прип. Вук.
- 1.б.
који је обучен у црно одело (о калуђеру).
Јест слободно, црни калуђере. НП Вук. 2. разг. опаљен од сунца.
- 3.
нечист, прљав, замазан: ~ рубље, црне руке.
- 4.
који је без светлости, мрачан, таман.
Вани је мрачила црна ноћ. Ков. А.
- 5.
који је боје тамније, затвореније него нешто друго исте врсте: ~ хлеб, крух, ~ вино, ~ брашно.
- 6.
фиг. а. тежак, мучан, тешко подношљив; тужан.
Господе ... што ме не раставиш са овим црним животом? Вес. Каква ће мека рука да ме спасе од мојих црних безнадежних мука. Уј. Дошла је црна вијест. Кум. б. мрзак, одвратан; кобан, злокобан. — Нека не умре докле му та црна злоба не изгори на вражјој души. Ков. А. У медитацији над црном људском незахвалношћу ... повукао је прстом по столу. Крл. У тешким трзајима заметну јој се у глави пуста црна мисао. Ћип. Не би ли ишчезла непријатна визија, а с њом и црне слутње. Јак. в. несрећан, јадан. — А ти ћути као сужањ црни. НП Вук. Куку мене, црни Вукадине, а шта си то урадио? Срем. Можда је ... проклињао своју црну судбину. Хорв. Г. рђав, зао. — Зар му је могао бии црњи душманин од Игњата? Вес. д. уз именице које значе нешто зло, неповољно, негативно: врло велик, тежак. — Све огрезло у црноме греху. Змај. Виолинист ... паде у црну биједу. Наз. Ишчезавао је београдски живот пун ... црне немаштине. Уск. Дроњави, боси, црна сиротиња. Чол.
- 7.
(само одр.) у називима биљних и животињских врста: црни бор, црни брест, црни граб, црни грах, црни лук; црни орао, црни мрав итд.
- 8.
(у именичкој служби) 1) м а) фигура црне боје у шаху; супр. бели (7в). б) враг, ђаво.
Боји се моја мајка за... сина да не дође међу црне проклете У пакао. Визн. То је био сам црни из пакла. Ботић. 2) ж а) црномањаста жена. б) црна кафа. Р-К Реч. в) црна длака. — Коса му је седа, једне црне нема. Змај. 3) с а) црна одећа, црнина. — Моја мајка се облачила У црно. Црњ. Отац је акођер у црну. Шимун. б) црна боја. — Сиво је између црнога и белоrа. Р-К Реч. Писмо је уоквирено црним. ов. .
Фразе
беле паре за црне дане (чувати) в. уз пара2 (изр.) ; бити црн пред очима (коме) бити мрзак, одвратан (коме); гледати кроз црне наочари гледати само лоше стране живота, бити песимист(а); дати, потрошити и сл. и црно под ноктом (испод ноката) све дати, све потрошити и сл.; допасти црна руха, црну вуну прести за ким изгубити смрћу некога свога, жжсалити за неким; ни беле ни црне, ни бело ни црно в. уз бео (изр.); приказати црним бојама само са рђаве стране, негативно приказати; црн образ велика срамота; црн ти образ био в. уз образ (изр.); црна берза в. уз берза (изр.); црна звона знак смрти, погреба; црна земља симбол смрти, гробља; црна књига в. уз књига (изр.); црна магла му4 пада на очи обузима га несвестица; црна4 мрена в. уз мрена2 (изр.); црна овца велики или главни грешник; црна птица весник несреће, смрти; црне богиње мед в. у3 богиње (изр.); црни барјак, црна застава знак смрти, укопа; црни дани, црне године године оскудице, невоље и несреће; црни облаци се на двијај у скоро предстоји велика несрећа, велико зло; црни петак в. уз петак (изр.); црни пришт мед. в. Уз пришт (изр.); црни фратри фрањевци (који носе црне мантије); црни циганин пеј. најсиромашнији човек, најгори човек; црно злато угаљ или нафта; црно на бело написмено; у црно завити кога нанети некоме тежак ударац, бол, убити некоме некога, унесрећити, ојадити кога. цр̑на̄ тра́ва ж бот. биљка из пор. вресова Bruclentlalia spiculitolia.
Изворни текст (OCR)
цр̀муша ж бот. 1. в. црнѝца (а). Бен. Рј. 2. в. црнѝца (б). Р-К Реч. цр̑н, цр́на, цр́но (комп. цр̏њӣ, -а̄, -е̄); супр. бео. 1. а. који је боје угљена или чађи: