Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цр́нити

несврштом 6, стр. 818

цр́нити

црнити

Лема

црнити

Извор

том 6, стр. 818, редослед 15

  1. 1.

    чинити што црним, тамним, бојити у црно.

    — Црнио је своје сиједе бркове.
    Мат.
    Што први облак свјетлошћу злати, то други сјенама црни.
    Наз.
  2. 2.а.

    фиг. ојађивати, жалостити, растуживати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нарочито га је то црнило, то што га попа ма ни у уста не узима.
    Лаз. Л.
  3. 2.б.

    лоше, ружно говорити о коме; грдити кога.

    — Псује Швабу и црни га горе него Турчина.
    Јевт.
    Звонара невјерник!
    — црниле би га ... на изласку, оговарале по кућама.
    Гор.

Фразе

~ образ, лице срамотити (кога); нити црни нити бели ништа не говори. — Спустио главу ... и нит црни нит бијели.
БВ 1909

Пододреднице

~ се

1. мазати се црном бојом, црнилом. 2. фиг. лоше, ружно говорити о себи. — Што се црниш и сам себе ружиш? Сек

мазати се црном бојом, црнилом.фиг. лоше, ружно говорити о себи.
Изворни текст (OCR)
цр́нити, цр̑нӣм несврш. 1. чинити што црним, тамним, бојити у црно. — Црнио је своје сиједе бркове. Мат. Што први облак свјетлошћу злати, то други сјенама црни. Наз. 2. фиг. а. ојађивати, жалостити, растуживати. — Нарочито га је то црнило, то што га попа ма ни у уста не узима. Лаз. Л. б. лоше, ружно говорити о коме; грдити кога. — Псује Швабу и црни га горе него Турчина. Јевт. Звонара невјерник! — црниле би га ... на изласку, оговарале по кућама. Гор.