Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цр́но

прилтом 6, стр. 819

цр́но

црно

Лема

црно

Варијанте

цр̑но

Извор

том 6, стр. 819, редослед 9

  1. 1.

    црном бојом, у црној боји; са тамним одејајем.

    — Једно јој жао беше што не може пепељаве зенице црно да офарба.
    Јакш. Ђ.
    Мара отвори црно уоквирену посмртну листу.
    Рист.
    Јока маже десну руку живином машћу ... Маст црно светлуца. И.
  2. 2.а.

    фиг. безнадно, песимистички; супр. ведро.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусупр. — супротно
    — Давил је црно гледао на своју будућу сарадњу са новим везиром.
    Андр. И.
    Гледам сувише црно на ствари
    Дав.
  3. 2.б.

    лоше, рђаво, зло; тешко.

    — Како ли је онијем што немају?
    — рече Ана.
    — Како? Па црно им е и жалосно.
    Ћор.
    Море, жено, ово је из дана у дан све црње и горе.
    Сек.
    Живим црње од манастирског пса.
    Ћос. Д.

Фразе

црно ти, му (нам, им и сл.) се пише биће зло, неће бити добро.
Изворни текст (OCR)
цр́но и цр̑но прил. 1. црном бојом, у црној боји; са тамним одејајем. — Једно јој жао беше што не може пепељаве зенице црно да офарба. Јакш. Ђ. Мара отвори црно уоквирену посмртну листу. Рист. Јока маже десну руку живином машћу ... Маст црно светлуца. И. 2. фиг. а. безнадно, песимистички; супр. ведро. — Давил је црно гледао на своју будућу сарадњу са новим везиром. Андр. И. Гледам сувише црно на ствари Дав. б. лоше, рђаво, зло; тешко. — Како ли је онијем што немају? — рече Ана. — Како? Па црно им е и жалосно. Ћор. Море, жено, ово је из дана у дан све црње и горе. Сек. Живим црње од манастирског пса. Ћос. Д.