цр̏та
црта QA: medium
Лема
црта
Извор
том 6, стр. 823, редослед 34
- 1.
(ген. мн. цр̑та̄) линија (1).
— Не би знале црте повућ нити рјечи уписати.
Хоризонтална црта будимисао одмора, а окомита
— идеју акције.
- 2.
гранична, међашна линија (стварна или замишљена) која дели, одваја што од чега.
— Први пут су нове горе окружиле магловитим цргама обзорје.
Равна црта преко тога проблема европске декадансе, енергични потеЗ преко све те крви и нереда ... то је лењинИзам.
- 3.
(обично у мн.) липије и гране на длану по којима се гата.
— Видео lсам V вас црте среће. Дајте ми ... руку ... ја умем гледати срећу на длапу.
- 4.а.
(обично у мн.) делови лица и линије које му дају карактеристично обележје и облик.
— У цртама њезина лица могла се видјети бол и душевна измученост.
Софијине црте нису на први поглед тако падале у очИ, али су ... биле благе, смерне и умиљате.
- 4.б.
фиг. оно што је изразито, обележје, особина, особеност.
— Та херцеговачка памет ... мењала је многу црту његовог карактера.
Црте језичке које се јављају у једном дијалекту преносе се на други, и гласовне и морфолошке.
- 5.
врста књижевнога дела у којем је дат кратак опис чега.
— Веома су духовито ... писане црте и слике »Из мазурске земље«. В ls85. Федор
— природописна црта из Војводине.
Мијатовић је ... могао дати добра историчка причања ... уколико се она да)У унети у путописне црте.
- 6.
линија (8).
— Дружио сам се на црти неких жениних рођакиња.
Фразе
у главним (основним, општим) цртама углавном; у грубим (крупним, кратким) цртама укратко.
Изворни текст (OCR)
цр̏та ж (ген. мн. цр̑та̄) 1. линија (1). — Не би знале црте повућ нити рјечи уписати. Њег. Хоризонтална црта будимисао одмора, а окомита — идеју акције. Матош. 2. гранична, међашна линија (стварна или замишљена) која дели, одваја што од чега. — Први пут су нове горе окружиле магловитим цргама обзорје. Војн. Равна црта преко тога проблема европске декадансе, енергични потеЗ преко све те крви и нереда ... то је лењинИзам. Крл. 3. (обично у мн.) липије и гране на длану по којима се гата. — Видео lсам V вас црте среће. Дајте ми ... руку ... ја умем гледати срећу на длапу. Јов. Ј. 4. а. (обично у мн.) делови лица и линије које му дају карактеристично обележје и облик. — У цртама њезина лица могла се видјети бол и душевна измученост. Том. Софијине црте нису на први поглед тако падале у очИ, али су ... биле благе, смерне и умиљате. Нед. б. фиг. оно што је изразито, обележје, особина, особеност. — Та херцеговачка памет ... мењала је многу црту његовог карактера. Андр. И. Црте језичке које се јављају у једном дијалекту преносе се на други, и гласовне и морфолошке. Бел. 5. врста књижевнога дела у којем је дат кратак опис чега. — Веома су духовито ... писане црте и слике »Из мазурске земље«. В ls85. Федор — природописна црта из Војводине. Петр. В. Мијатовић је ... могао дати добра историчка причања ... уколико се она да)У унети у путописне црте. Поп. П. 6. линија (8). — Дружио сам се на црти неких жениних рођакиња. Крл.