цу́рити

цурити

Лема

цурити

Извор

том 6, стр. 827, редослед 26

1.а.
тећи, сливати се у танком млазу или кап по кап (о течности); падати у танком млазу (о киши).
— Већ почињаше цурити ракија.
Лаз. Л.
Киша све једнако цури.
Шимун.
Из ране ... цурком цури слатка љубав.
Матош
1.б.
фиг. споро, полако и тајно стизати (о вестима).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Из сата у сат мрвице вести цуриле су из двора ... до нас и од нас до редакције. НИН 1973.
2.
пуштати, пропуштати из себе неку течност.
— Ибрик ... нам не ваља, пуко̂ па цури.
Срем.
Кад пресуше све чесме или кад нестане воде, а само Теразијска чесма цури. И. Цури му нос.
Р-К Реч.

Фразе

ако не цури, а оно капље има оно што је најнужније.

Изворни текст (OCR)

цу́рити, -ӣ несврш. 1. а. тећи, сливати се у танком млазу или кап по кап (о течности); падати у танком млазу (о киши). — Већ почињаше цурити ракија. Лаз. Л. Киша све једнако цури. Шимун. фиг. Из ране ... цурком цури слатка љубав. Матош. б. фиг. споро, полако и тајно стизати (о вестима). — Из сата у сат мрвице вести цуриле су из двора ... до нас и од нас до редакције. НИН 1973. 2. пуштати, пропуштати из себе неку течност. — Ибрик ... нам не ваља, пуко̂ па цури. Срем. Кад пресуше све чесме или кад нестане воде, а само Теразијска чесма цури. И. Цури