Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цјепѝрјечити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 805

цјепѝрјечити

цјепирјечити

Лема

цјепирјечити

Извор

том 6, стр. 805, редослед 27

  1. —

    (ијек.) несврш. индив. цепати речи.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголиндив. — индивидуално
    — Цјепидлачити је потребно, хоћемо ли разабрати од чега се длака састоји; цјепирјечити морамо да бисмо сазнали од чега је ријеч.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
цјепѝрјечити, -ӣм (ијек.) несврш. индив. цепати речи. — Цјепидлачити је потребно, хоћемо ли разабрати од чега се длака састоји; цјепирјечити морамо да бисмо сазнали од чега је ријеч. Шим. С.