Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чандр̀љати

несврштом 6, стр. 836

чандр̀љати

чандрљати

Стална адреса

Лема

чандрљати

Извор

том 6, стр. 836, редослед 19

  1. 1.

    оном. одавати звеку, звечати; клопарати, тандркати

    оном. — ономатопеја
    — У кући Вукана Неђељкова чандрљају и галаме жрвње.
    Ђур.
  2. 2.

    чантрати, гунђати, приговарати.

  3. 3.

    фиг. хучати, фијукати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сама кућа на голом ћувику ... ситна и трошна, пуна рупа кроз које чандрља ветар.
    Ољ.
  4. 4.

    фиг. којешта писати, пискарати, шкрабати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Непрестано сједи код куће и чандрља нешто за новине. Вј. 1972.
Изворни текст (OCR)
чандр̀љати, -а̄м несврш. оном. 1. одавати звеку, звечати; клопарати, тандркати. — У кући Вукана Неђељкова чандрљају и галаме жрвње. Ђур. 2. чантрати, гунђати, приговарати. 3. фиг. хучати, фијукати. — Сама кућа на голом ћувику ... ситна и трошна, пуна рупа кроз које чандрља ветар. Ољ. 4. фиг. којешта писати, пискарати, шкрабати. — Непрестано сједи код куће и чандрља нешто за новине. Вј. 1972.