ча̏с
час QA: medium
Лема
час
Извор
том 6, стр. 841, редослед 26
- 1.а.
(лок. ча̀су; мн. ча̀сови и ча̏си, ген. ча̀со̄ва̄ и ча̑са̄) временска јединица од шездесет минута, сат (2а).
— У
- 19.в.
часова отпочео је општи напад. Дед. Ето, већ је осми час вечерњи. Каш.
- 19.б.
временска јединица школске и друге наставе (обично 4о—б0 минута); предавање које се држи за то време: ~ књижевности.
— Сутра имам у осам час.
Кад сам завршио своје часове у школи] ... позва ме директор у свој кабинет.
- 2.
врло кратко време, тренутак, трен, момен(а)т.
— Он јој је пољубио и очи, гледао ју још час.
У први нас час не препознаше.
- 3.а.
време, доба уопште: касни часови, вечерњи часови.
— У једној ... листини ... нацртани су главни часи Душанова царевања.
У »Песми у сутон« је један врло фин опис вечерњеr часа.
У забави и раду час је кратак. Богд. б, одређено време за што, за какав рад: ~ обрачуна, часови одмора, часови рада.
- 4.
минут, минута.
archaic— Мањкало је још седам часова до пет сати.
- 5.
мн. цркв. служба у православној цркви у које се време читају псалми и молитве.
- 6.
(у прилошкој служби) зачас, брзо.
— Што ти је човек ... ка срча, час се разбије, само учини цак, и готово.
време у које је забрањен излазак на улицу; прави ~ погодан тренутак; смртни, умрли, суђени ~ смрт, време кад треба умрети; сваки ~ често, сасвим често; та) (овај ~, исти ~, тога ча са и сл.) у том (овом, истом) тренутку; у (велики) добри ~ (у срећан ~, у сто добрих часа и сл.) формула при поздрављању или честитању каквог догађаја; у зао ~ у клетви или са значењем: на несрећу, у невреме; узимати часове учити се код приватног учитеља, наставника; у први ~ (први ~, у првом часу и сл.) у почетку, најпре; у тили (тињи) ~ (у часУ, до часа, у мали ~, ~ зати м и сл.) одмах после, зачас; час ... час сад ... сад, једном ... други пут; ~ пре (~ брже и сл.) што пре; час посла зачас, врло брзо.
Фразе
давати часове бити наставник, предавати негде или поучавати некога за награду; дванаести ~ последњи час, последња прилика да се нешто предузме; од првог(а) Часа одмах од почетка; о д ча са до часа (Ча с по Час, час на ча с, час и Час, из ча са у ~ и сл.) с времена на време, повремено, с временом, поступно; полициј ски
Изворни текст (OCR)
ча̏с, ча̀са м (лок. ча̀су; мн. ча̀сови и ча̏си, ген. ча̀со̄ва̄ и ча̑са̄) 1. а. временска јединица од шездесет минута, сат (2а). — У 19 часова отпочео је општи напад. Дед. В. Ето, већ је осми час вечерњи. Каш. б. временска јединица школске и друге наставе (обично 4о—б0 минута); предавање које се држи за то време: ~ књижевности. — Сутра имам у осам час. Срем. Кад сам завршио своје часове у школи] ... позва ме директор у свој кабинет. Андр. И. 2. врло кратко време, тренутак, трен, момен(а)т. — Он јој је пољубио и очи, гледао ју још час. Цес. А. У први нас час не препознаше. Ђал. 3. а. време, доба уопште: касни часови, вечерњи часови. — У једној ... листини ... нацртани су главни часи Душанова царевања. Љуб. У »Песми у сутон« је један врло фин опис вечерњеr часа. Скерл. У забави и раду час је кратак. Богд. б, одређено време за што, за какав рад: ~ обрачуна, часови одмора, часови рада. 4. заст. минут, минута. — Мањкало је још седам часова до пет сати. Том. 5. мн. цркв. служба у православној цркви у које се време читају псалми и молитве. 6. (у прилошкој служби) зачас, брзо. — Што ти је човек ... ка срча, час се разбије, само учини цак, и готово. Рад. Д.