Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ча̏сно̄ст

жтом 6, стр. 842

ча̏сно̄ст

часност

Стална адреса

Лема

часност

Извор

том 6, стр. 842, редослед 13

  1. 1.

    особина онога који је частан, поштење.

    — Часност захтева: чини себи самоме оно што желиш да други себи чине.
    Петрон.
    У хијераркичком реду има љепоте древних обичаја, часности и честитости.
    Нех.
  2. 2.

    учтива формула којом су се ословљавале особе високог положаја.

    archaic
    — Баш се примакох његовој часности у намери да га запитам, а ја чух из куће неки промукли глас.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
ча̏сно̄ст, -ости ж 1. особина онога који је частан, поштење. — Часност захтева: чини себи самоме оно што желиш да други себи чине. Петрон. У хијераркичком реду има љепоте древних обичаја, часности и честитости. Нех. 2. заст. учтива формула којом су се ословљавале особе високог положаја. — Баш се примакох његовој часности у намери да га запитам, а ја чух из куће неки промукли глас. Шапч.