Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

часо̀вито̄ст

жтом 6, стр. 842

часо̀вито̄ст

часовитост

Лема

часовитост

Извор

том 6, стр. 842, редослед 16

  1. —

    особина или стање онога што је часовито.

    — Посљедица је тих асоцијација да се човјек најприје ослобађа од часовитости и субјективности испрвичнога чувства.
    Баз.
Изворни текст (OCR)
часо̀вито̄ст, -ости ж особина или стање онога што је часовито. — Посљедица је тих асоцијација да се човјек најприје ослобађа од часовитости и субјективности испрвичнога чувства. Баз.