ча̀стити
частити
Лема
частити
Извор
том 6, стр. 843, редослед 20
- 1.
(импф. ча̀шћа̄Х; трп. прид ча̏шћен) несврш. (ређе сврш.) ода(ва)ти, указ(ив)ати, (у)чинити коме част, почаст; поштовати, ценити.
— Заборављаш, мајко, да је љубим и частић.
ир. Iочеше Га частити свић животињским именима.
- 2.
износити, изнети прѐд кога јело и пиће, приређивати, приредити коме част, гозбу, (у)гостити.
— Частио је Трогиране цијели дан и до касно у ноћ.
ир. И он је имао да једе тврди шегртски залогај, огорчен честим батинама којима су га газде обилно частиле.
Пододреднице
(несврш.) 1. лепо и обилно јести, гостити се. — И они се стадоше частити јелом. Ков. . А ти мени не кажеш да се ви тамо частите. Ранк. 2. уз. повр. ир. вређати један другога, обасипати се погрдама. — Иочели вријеђати један другога и частити се којекаквим псовкама. Ћор. У једном скупу кваче се двије жене ... часте се гадним изразима. Коз. И
Изворни текст (OCR)
ча̀стити, -ӣм (импф. ча̀шћа̄Х; трп. прид. ча̏шћен) несврш. (ређе сврш.) 1. ода(ва)ти, указ(ив)ати, (у)чинити коме част, почаст; поштовати, ценити. — Заборављаш, мајко, да је љубим и частић. Војн. фиг. ир. Iочеше Га частити свић животињским именима. Ћор. 2. износити, изнети прѐд кога јело и пиће, приређивати, приредити коме част, гозбу, (у)гостити. — Частио је Трогиране цијели дан и до касно у ноћ. Шен. фиг. ир. И он је имао да једе тврди шегртски залогај, огорчен честим батинама којима су га газде обилно частиле. Чипл.