ча̑ст
част QA: medium
Лема
част
Извор
том 6, стр. 843, редослед 16
- 1.
(лок. ча́сти; ген. мн. ча́стӣ) скуп морално-етичких начела којима се ко руководи у својим друштвеним и личним поступцима, морална шсправност, поштење.
— То је моја лична част. Ако се ко ње дотакне, верујте да ће ми то крвљу платити.
Тужио га је због увреде части.
- 2.а.
признање, глас који неко или нешто има у друштву, јавности, репутација, углед, реноме.
— Реторика и поетика биле су у особитој части.
- 2.б.
особита почаст, поштовање, уважење.
— Коју пјесмV Вук није удостојио части да је унесе у своја класична издања.
Домазетовића ... је та част ... запала.
- 2.в.
високи службени положај, почасно, угледно звање.
— Лик Селима Надовића ... који се луКанством пење на љвествици части и моћи државне управе.
Фараун га диже до високе части.
- 3.а.
чашћење, гозба, гошћење.
— Ко слави Шћепандан ... лако дочека по сто гостију: убије вола ... испече пећ круха, ето части обилате.
Нека види и зна ... тко ће тај дан част имати.
- 3.б.
дар, поклон у јелу, пићу или новцу који донесу званице на свадбу.
— Iоједоше чорбу И кување, па онда почешце износити част. Сваки од сватова 1то је донео Изнесе на трпезу.
Фразе
девојачка ~ девојачка невиност; ИМа м ~, ча ст м и ј е И сЛ. као учтива форма при обраћању коме или при представљању; искази в ати, одавати ~ (Ко М е) исказивати коме пошитовање; ИсПО Д част и је недостојно је, неприлично је; поље части бојно поље; сматрати за ~ сматрати почасним, ласкавим; су д ча сти јавни, друштвени суд који оцењује поступке који нису у складу с моралом, који понижавају или компромитују углед; части ми заклињем се чашћу.
Изворни текст (OCR)
ча̑ст1 ж (лок. ча́сти; ген. мн. ча́стӣ) 1. скуп морално-етичких начела којима се ко руководи у својим друштвеним и личним поступцима, морална шсправност, поштење. — То је моја лична част. Ако се ко ње дотакне, верујте да ће ми то крвљу платити. Нуш. Тужио га је због увреде части. Јонке. 2. а. признање, глас који неко или нешто има у друштву, јавности, репутација, углед, реноме. — Реторика и поетика биле су у особитој части. Скерл. б. особита почаст, поштовање, уважење. — Коју пјесмV Вук није удостојио части да је унесе у своја класична издања. БК 1906. Домазетовића ... је та част ... запала. Новак. в. високи службени положај, почасно, угледно звање. — Лик Селима Надовића ... који се луКанством пење на љвествици части и моћи државне управе. Матк. Фараун га диже до високе части. Змај. 3. а. чашћење, гозба, гошћење. — Ко слави Шћепандан ... лако дочека по сто гостију: убије вола ... испече пећ круха, ето части обилате. Љуб. Нека види и зна ... тко ће тај дан част имати. Кор. б. дар, поклон у јелу, пићу или новцу који донесу званице на свадбу. — Iоједоше чорбу И кување, па онда почешце износити част. Сваки од сватова 1то је донео Изнесе на трпезу. Вес.