Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ча̀тац

мтом 6, стр. 844

ча̀тац

чатац

Лема

чатац

Извор

том 6, стр. 844, редослед 13

  1. б.

    (ген. мн. чата́ца̄) а онај који добро чита. Вук Рј. б. свештеник по црквеној хијерархији нижи од ђакона, који чита у цркви. Бак. Реч.

    archaic
    ген. — генитивмн. — множина
Изворни текст (OCR)
ча̀тац, ча̀ца м (ген. мн. чата́ца̄) заст. а. онај који добро чита. Вук Рј. б. свештеник по црквеној хијерархији нижи од ђакона, који чита у цркви. Бак. Реч.