Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ча̏ӯш

мтом 6, стр. 845

ча̏ӯш

чауш

Лема

чауш

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 845, редослед 9

  1. 1.

    старешина над неколико војника у турској војсци, водник.

    history
    ист. — историјски, историја
    — Пред њим пашом], на стотинак метара јахао је чауш, а одмах иза њега осам башибозука.
    Марк. М.
  2. 2.

    етн. онај који се брине о реду у сватовима; сват који својим шалама развесељава сватове, крцан.

    етн. — етнологија, етнографија
    — СМрачило се, дигао се чауш, лупио буздованом и умирио бучно друштво.
    Торд.
    Сватови су ... Гле пустог чауша, с њим чутура.
    Радич.
  3. 3.

    онај који је оглашавао наредбе у некадањој општини, телал (1).

    history
    ист. — историјски, историја
    — Док је био опћинским чаушом, био је сретне руке.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
ча̏ӯш м тур. 1. ист. старешина над неколико војника у турској војсци, водник. — Пред њим пашом], на стотинак метара јахао је чауш, а одмах иза њега осам башибозука. Марк. М. 2. етн. онај који се брине о реду у сватовима; сват који својим шалама развесељава сватове, крцан. — СМрачило се, дигао се чауш, лупио буздованом и умирио бучно друштво. Торд. Сватови су ... Гле пустог чауша, с њим чутура. Радич. 3. ист. онај који је оглашавао наредбе у некадањој општини, телал (1). — Док је био опћинским чаушом, био је сретне руке. Ћип.