Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чво̏кнути

сврштом 6, стр. 847

чво̏кнути

чвокнути

Стална адреса

Лема

чвокнути

Извор

том 6, стр. 847, редослед 11

  1. —

    оном. дати, ударити чвоку, кврцнути, чвркнути (1); исп се повр.

    оном. — ономатопејаповр. — повратни глагол
    зврцнути (2). — Где си рањен, несретниче!
    — Чвокнуло ме негде по ноrама. Ћос. Д. Скучио се и очекивао да ће га стари сада чвокнути камишем по тјемену. Кал. фиг. Јуначан смијешак чвокне га у сну.
    Божић
Изворни текст (OCR)
чво̏кнути, -не̄м сврш. оном. дати, ударити чвоку, кврцнути, чвркнути (1); исп. зврцнути (2). — Где си рањен, несретниче! — Чвокнуло ме негде по ноrама. Ћос. Д. Скучио се и очекивао да ће га стари сада чвокнути камишем по тјемену. Кал. фиг. Јуначан смијешак чвокне га у сну. Божић. се повр.