Одредница

чво̑р

мтом 6, стр. 847

чво̑р

чвор

Лема

чвор

Варијанте

чво̏р

Извор

том 6, стр. 847, редослед 14

  1. 1.а.

    (лок. Чво̀ру; мн чво̀рови) сплет и задебљање које настаје кад се делови чега савитљивог (конца, ужета, жице, мараме и сл.) на једном месту чврсто вежу или замрсе, узао: везати ~, развезати, раздрешити, размрсити ~, пресећи ~.

    лок. — локативсл. — слично
    — Цело и ново ... конопче, само два чвора на њему била завезана. Рад.
  2. 1.д.

    фиг. Из сокака са подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор ... па без речи јурну на војника. Ћос.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 1.б.

    грудвица, гужвица у тканини; задебљање на концу.

  4. 2.а.

    фиг. заплет у драми, у роману.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад се тако донекле развије ствар, онда је то средина приповетке, и сад је потребан какав чвор.
    Нуш.
  5. 2.б.

    проблем, тешкоћа.

    — Будите мирни, и тај ће чвор бити пресјечен, и све ће опет бити као и прије. Цар
  6. 2.в.

    бит, суштина нечега.

    — Спавати
    — спавати
    — можда сањати! Да, ту је чвор.
    Панд.
  7. 3.

    раскршће, раскрсница, стециште више саобраћајних путева; средиште, центар где се што скупља, сабира.

    — Рјешење жељезничког чвора један је од кључних проблема урбанистичког плана града Заrреба.
    Вј. 1957.
    Ту у Миљевини је главни чвор наше евакуације.
    Дед. В.
  8. 4.

    округласт и врло тврд део у дрвету на месту где је из стабла избијала грана, кврга (2).

    — И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче.
    Наз.
    Гледа ... кроз избијен чвор на капији.
    Срем.
  9. 5.

    место на стабљици из кога избија један или више листова, колено, коленце.

    botany
    бот. — ботаника
    — На дрвљу тек су чвори пропупчали.
    Бег.
  10. 6.

    астр. тачка на небу у којој путања небеског тела пресеца еклиптику: ~ Месечеве путање.

    астр. — астрономија
  11. 7.

    кврга, чворуга (на глави); болесни израштај у организму

    medicine
    мед. — медицина
    — Израстао му чвор на челу.
    И-Б Рј.
    Хирург ... вади напосе цео туберкулозни чвор или каверну. КН 1955.
  12. 8.

    пом. мера за брзину брода која одговара броју пређених наутичких, морских миља у једном. сату. ЕЛЗ.

    пом. — поморски

Фразе

везати се смртним чвором везати се до смрти. — Дојучерашњи обични другови преконоћ створише пријатељство везано смртним чвором. Ћоп.; Гордијев (гор дијски) ~ врло замршена, запетљана; ствар; живчани, нер вни ~ анат. скуп, средиште живчаних нити, живчана кврга, ганглија; завезивати (н1р. новац) у девет чворова добро чувати; мртви (калмички) ~ чвор који се тешко може развезати, раздрешити. — фиг. Од тога дана завеза се у калмички чвор мржња између Мелехових и Степана. Моск.; пресећи (решити) Гордијев (гор дпјски) ~ на прост, једноставан начин решити заплетен, тежсак задатак; ~ живота физиол. место у малом мозгу, примозгу од чије неповређености зависи исивот.
Изворни текст (OCR)
чво̑р и чво̏р, чво̏ра м (лок. Чво̀ру; мн чво̀рови) 1. а. сплет и задебљање које настаје кад се делови чега савитљивог (конца, ужета, жице, мараме и сл.) на једном месту чврсто вежу или замрсе, узао: везати ~, развезати, раздрешити, размрсити ~, пресећи ~. — Цело и ново ... конопче, само два чвора на њему била завезана. Рад. Д. фиг. Из сокака са подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор ... па без речи јурну на војника. Ћос. Д. б. грудвица, гужвица у тканини; задебљање на концу. 2. фиг. а. заплет у драми, у роману. — Кад се тако донекле развије ствар, онда је то средина приповетке, и сад је потребан какав чвор. Нуш. б. проблем, тешкоћа. — Будите мирни, и тај ће чвор бити пресјечен, и све ће опет бити као и прије. Цар Е. в. бит, суштина нечега. — Спавати — спавати — можда сањати! Да, ту је чвор. Панд. 3. раскршће, раскрсница, стециште више саобраћајних путева; средиште, центар где се што скупља, сабира. — Рјешење жељезничког чвора један је од кључних проблема урбанистичког плана града Заrреба. Вј. 1957. Ту у Миљевини је главни чвор наше евакуације. Дед. В. 4. округласт и врло тврд део у дрвету на месту где је из стабла избијала грана, кврга (2). — И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче. Наз. Гледа ... кроз избијен чвор на капији. Срем. 5. бот. место на стабљици из кога избија један или више листова, колено, коленце. — На дрвљу тек су чвори пропупчали. Бег. 6. астр. тачка на небу у којој путања небеског тела пресеца еклиптику: ~ Месечеве путање. 7. мед. кврга, чворуга (на глави); болесни израштај у организму — Израстао му чвор на челу. И-Б Рј. Хирург ... вади напосе цео туберкулозни чвор или каверну. КН 1955. 8. пом. мера за брзину брода која одговара броју пређених наутичких, морских миља у једном. сату. ЕЛЗ.