Одредница

чврену́ће

стом 6, стр. 849

чврену́ће

чвренуће QA: medium

Стална адреса

Лема

чвренуће

Извор

том 6, стр. 849, редослед 17

  1. 1.а.

    прелазак у чврсто стање, очврснуће, отврднуће чвр̑ст, чвр́ста, чвр́сто (комп. чвр̏шћӣ) а. чије су честице збијене, који је густе, збијене конзистенције, тврд; исп. те̏чан, гасовит: ~ тело.

    комп. — компаративисп. — испореди
    — Кајак док није чврстим предметом пробијен не може потонути.
    Петр. М.
    Никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању.
    Јак.
  2. 1.б.

    који се теже меша, меси, тврд, густ, збијен; супр. жидаЕ́: ~ тесто, ~ јело, ~ мазиво.

  3. 1.в.

    једар, набрекао, бујан; супр. мек, мекан чврсти плодови.

    супр. — супротно
    — Груди хтео бих да су јој чвршће.
    Вас.
  4. 1.г.

    несавитљив; крут, оштар:

    чекиња, ~ длака.
    Р-К Реч.
  5. 2.

    а. отпоран према кидању, раздирању, тврд, јак: ~ конац, платно. б. који се тешко раздваја, развезује: ~ спој.

    Учинио си један узао веома тијесан и чврст. Рј. А. в. фиг. тесан, близак: ~ пријатељство, ~ сарадња.
  6. 3.

    а. пун здравља, животне снаге, јак, снажсан, крепак.

    Младић је весео те здрав и чврст као дрен Кум. Оному који има јаке ципеле, чврсте шаке и паметну главу добро је на путу. Брл. б. духовно јак, одважан. — Момире не дај се! Буди храбар, мушка главо! Буди чврст! Кам. в. који се врши снажно, енергично: ~ стисак, ~ руковање. — Маре ... скочи капелану ... и два се сочна, чврста пољупца зачула. Новак. г. који нешто добро зна, познаје, добро упућен у нешто, добро о̀бучен, спреман. — У почетку свога рада Вук није био чврст у своме језичком знању. Прод.
  7. 4.

    а. добро утврђен, учвршћен, дубоко 9сађен: ~ колац, ~ клин, ~ корен.

    фиг. Овај спорт је ухватио чврсто коријење. Ват. б. који се тврдо, сигурно држи, који се не мења и не помиче: ~ фронт, ~ одбрамбени положај, ~ граница, ~ тачка, ослонац. — Живот народни под туђинском владом остао је чврст и непромењен у течају много векова. Марк. Св. Владарству мом је ударен темељ чврсти. Марк. Ф. в. фиг. који се не колеба у ставу, мишљењу, постојан, непоколебљив: ~ карактер. — Чврсти у вјери и драгим обичајима ... работујемо за сите и богате. Коч. Одред није био бројно велик, али је био политички чврст и борбен. Чол. г. на који се може ослонити, којему се можсе веровати, поуздан, сигуран, категоричан: ~ обећање. д. који се снажно намеће, јак, убедљив, аргументован: разлог.
  8. 5.

    ненарушен, потпун, дубок, тврд (о сну).

    Спавао је у кабинету чврстим сном. Крањч. Стј.
  9. 6.

    строг, оштар, крут: ~ власт, ~ рука.

    Треба нам чврста команда. Ћос. Д.
  10. 7.

    фин. који је непроменљиве вредности, сталан, утврђен, стабилан: ~ валута, ~ курс, ~ цена, ~ тржиште.

    Берза је нешто чвршћа. Јов. Ј.
  11. 8.

    разr. који се с муком савлађује, тежак.

    Чврста посла!
Изворни текст (OCR)
чврену́ће с прелазак у чврсто стање, очврснуће, отврднуће. чвр̑ст, чвр́ста, чвр́сто (комп. чвр̏шћӣ) 1. а. чије су честице збијене, који је густе, збијене конзистенције, тврд; исп. те̏чан, гасовит: ~ тело. — Кајак док није чврстим предметом пробијен не може потонути. Петр. М. Никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању. Јак. б. који се теже меша, меси, тврд, густ, збијен; супр. жидаЕ́: ~ тесто, ~ јело, ~ мазиво. в. једар, набрекао, бујан; супр. мек, мекан чврсти плодови. — Груди хтео бих да су јој чвршће. Вас. г. несавитљив; крут, оштар: