чвр́чати

чврчати

чврчати

том 6, стр. 850, редослед 10

—
в. цврчати.
в.
В. пр. уз гл. им. чврчање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

чвр́чати, -чӣм несврш. в. цврчати. В. пр. уз гл. им. чврчање.