Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чегр̀та̄ње

стом 6, стр. 851

чегр̀та̄ње

чегртање

Лема

чегртање

Варијанте

чегр́та̄ње

Извор

том 6, стр. 851, редослед 3

  1. 1.

    гл. им. од чегртати. чегр̀тати, чѐгрће̄м и чегр̀та̄м и чегр́тати, чѐгр̄ће̄м и чѐгр̄та̄м несврш. 1. производити оштре, продорне звукове сличне штропоту, стварати буку, клопарати, клепетати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Председничко звоно је узалуд чегртало.
    Ћос. Б.
    Као два немирна раздражена реnтила трзале се њезине руке чегрћући кастањетама.
    Бег.
  2. 2.

    фиг. говорити којешта, брбљати, блебетати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Оне двије старије жене чегртале углас.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
чегр̀та̄ње и чегр́та̄ње с гл. им. од чегртати. чегр̀тати, чѐгрће̄м и чегр̀та̄м и чегр́тати, чѐгр̄ће̄м и чѐгр̄та̄м несврш. 1. производити оштре, продорне звукове сличне штропоту, стварати буку, клопарати, клепетати. — Председничко звоно је узалуд чегртало. Ћос. Б. Као два немирна раздражена реnтила трзале се њезине руке чегрћући кастањетама. Бег. 2. фиг. говорити којешта, брбљати, блебетати. — Оне двије старије жене чегртале углас. Чол.