Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

челѐби

придтом 6, стр. 854

челѐби

челеби

Стална адреса

Лема

челеби

Извор

том 6, стр. 854, редослед 18

  1. 1.

    непром. тур. (у именичкој служби) м челебија.

    непром. — непроменљивтур. — турски
    — У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилберЂорђија.
    Срем.
  2. 2.

    господски.

    — Мучна му је књига допанула од Мостара
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
челѐби прид. непром. тур. 1. (у именичкој служби) м челебија. — У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилберЂорђија. Срем. 2. господски. — Мучна му је књига допанула од Мостара челеби-пазара. НП Вук.