чѐлик

челик

Лема

челик

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 854, редослед 26

1.
гвожђе, железо велике тврдоће која се постиже додавањем нешто угљеника, сумпора и фосфора, надо, оцал.
2.
зб. пушчана и топовска танад.
зб. — збирно
— I љусак челика, који се сасуо по њем, прекине му ријеч.
Донч.
Читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове.
Јак.
3.
фиг. онај који је чврст, јак, издржљив; јунак.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду.
Вес.
4.
(у атрибутској служби) челичан, чврст, отпоран, постојан, издржљив: ~ човек.

Изворни текст (OCR)

чѐлик м тур. 1. гвожђе, железо велике тврдоће која се постиже додавањем нешто угљеника, сумпора и фосфора, надо, оцал. 2. зб. пушчана и топовска танад. — I љусак челика, који се сасуо по њем, прекине му ријеч. Донч. Читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове. Јак. 3. фиг. онај који је чврст, јак, издржљив; јунак. — Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду. Вес. 4. (у атрибутској служби) челичан, чврст, отпоран, постојан, издржљив: ~ човек.