Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѐличан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 855

чѐличан

челичан QA: medium

Лема

челичан

Извор

том 6, стр. 855, редослед 1

  1. 1.а.

    (одр.) који је од челика: челична опруга, челични ланаЦ.

    одр. — одређени вид придева
  2. 1.б.

    фиг. чврст, јак; отпоран, постојан, сталан ~ карактер, ~ воља, ~ здравЉЂе, челични живци.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Он је стекао, он саrрадио, он скућио челичном вољом.
    Сим.
    Све ... црте ... одавају ... челичну постојаност и одважност.
    Кум.
  3. 2.

    (одр.) у коме има нелика; ЧеЛИЧНИ О8тОН.

    одр. — одређени вид придева
Изворни текст (OCR)
чѐличан, -чна, -чно 1. а. (одр.) који је од челика: челична опруга, челични ланаЦ. б. фиг. чврст, јак; отпоран, постојан, сталан ~ карактер, ~ воља, ~ здравЉЂе, челични живци. — Он је стекао, он саrрадио, он скућио челичном вољом. Сим. Све ... црте ... одавају ... челичну постојаност и одважност. Кум. 2. (одр.) у коме има нелика; ЧеЛИЧНИ О8тОН.