че̏нгел

ченгел

Стална адреса

Лема

ченгел

Извор

том 6, стр. 856, редослед 32

—
и чѐнгела ж (обично мн.) тур. гвоздена кука о коју се нешто веша или се њоме нешто спаја, повезује.
ж — женски родмн. — множинатур. — турски
— О њеним оскорушиним гранама је одувек ... вешао ченгеле кад су божићњара клали. Рад. Д. Скапо̂ је на ченгелима у Биограду. Андр. И. Зидове подупријети потпорњима и повезатИ ченГеЛама.
Рен.

Изворни текст (OCR)

че̏нгел м и чѐнгела ж (обично мн.) тур. гвоздена кука о коју се нешто веша или се њоме нешто спаја, повезује. — О њеним оскорушиним гранама је одувек ... вешао ченгеле кад су божићњара клали. Рад. Д. Скапо̂ је на ченгелима у Биограду. Андр. И. Зидове подупријети потпорњима и повезатИ ченГеЛама. Рен.