Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

че̑стз

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 860

че̑стз

честз

Стална адреса

Лема

честз

Извор

том 6, стр. 860, редослед 29

  1. 1.

    (комп. че̏шћӣ) а који се састоји од много делова распоређених густо један уз другог, густ, збијен; супр. редак.

    комп. — компаративсупр. — супротно
    — Све то честа натуљила војска, реп до репа, пјешак до пјешака.
    Март.
    б. који је распоређен на малом размаку један од другога.
    — Мост на Бојани код Скадра ... је начињен на честим дирецима.
    Нен. Љ.
  2. 2.

    који се јавља, понавља у мањим, краћим временским размацима, учестан.

    — У разговору, честом разговору с њим, ја откривам једну по једну врлину. Нес.
Изворни текст (OCR)
че̑стз, че́ста, че́сто (комп. че̏шћӣ) 1. а. који се састоји од много делова распоређених густо један уз другог, густ, збијен; супр. редак. — Све то честа натуљила војска, реп до репа, пјешак до пјешака. Март. б. који је распоређен на малом размаку један од другога. — Мост на Бојани код Скадра ... је начињен на честим дирецима. Нен. Љ. 2. који се јавља, понавља у мањим, краћим временским размацима, учестан. — У разговору, честом разговору с њим, ја откривам једну по једну врлину. Нес.