чести́талац

честиталац

честиталац

том 6, стр. 861, редослед 14

в.
(ген. мн. -ла̄ца̄) в. честитар (1). Р-К Реч.
ген. — генитивмн. — множинав. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

чести́талац, -аоца м (ген. мн. -ла̄ца̄) в. честитар (1). Р-К Реч.