Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

честѝта̄р

мтом 6, стр. 861

честѝта̄р

честитар

Лема

честитар

Извор

том 6, стр. 861, редослед 17

  1. 1.

    онај који честита

    — СТојан )е изгледао весео и задовољан кад су му долазили честитари.
    Ћор.
    Дочекивао је честитаре.
    Куш.
  2. 2.

    књига у којој се налазе примери за честитања у различитим приликама.

    — У читељ је учио дјецу поздравне говоре и пјесмице из честитара.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
честѝта̄р, -а́ра м 1. онај који честита. — СТојан )е изгледао весео и задовољан кад су му долазили честитари. Ћор. Дочекивао је честитаре. Куш. 2. књига у којој се налазе примери за честитања у различитим приликама. — У читељ је учио дјецу поздравне говоре и пјесмице из честитара. Ђал.