Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѐстито̄ст

жтом 6, стр. 861

чѐстито̄ст

честитост

Лема

честитост

Извор

том 6, стр. 861, редослед 26

  1. —

    особина онога који је честит, онога што је честито, поштење; добар квалитет, вредност, ваљаност.

    Млада девојка ... је по души у својој високој честитости била наивна као дете.
    Јак.
    Али вино је честитост сама.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
чѐстито̄ст, -ости ж особина онога који је честит, онога што је честито, поштење; добар квалитет, вредност, ваљаност. — Млада девојка ... је по души у својој високој честитости била наивна као дете. Јак. Али вино је честитост сама. Уј.