чѐтво̄рка

четворка

Лема

четворка

Варијанте

четво́рка

Извор

том 6, стр. 864, редослед 29

1.а.
број четири (4).
1.б.
оцена којом се обележава одређено (у наше време врло добро) знање.
— Имао је махом петице; ја једва добијем коју Четворку.
Ком.
1.в.
назив предмета (најчешће превозног средства) који је означен бројем
— Један колерик ... је ... у четворки грдио ... кондуктера. Вј. 1970. Пошто је дознао да је Боснић побјегао из четворке ... откри тајну његова бјекства.
Лал.
2.а.
новац који је имао вредност од четири јединице.
history
ист. — историјски, историја
— Добијем у награду двије четворке или осам rроша.
Буд.
2.б.
карт. карта која има вредност од четири јединице.
карт. — карташки
— Хтео сам бацити четворку, а бацио сам кеца и двојку.
Нед.
3.
буре од четири акова. Вук Рј.
4.
скуп од четири: четири човека, коња, авиона и сл. повезана истим задатком.
сл. — слично
— Четворка провалника је ... испред куће ... жицом отворила фићу. Вј. 1970. Није искључено да неко од ове велике четворке коња крене и на остала европска тркалишта. Пол. 1970. Четворка млазних ловаца бомбардера тутњи над крововима. Пол. 1970.
5.
друштвени плес у којем се једно прежа другом налази четворо плесача, кадрил(а).
— llлесао је ca господичном Мином у дворани четворку.
Шен.
Предлажем да играмо ... једну четворку ... госпођице, смем ли молити?
Трифк.

Изворни текст (OCR)

чѐтво̄рка и четво́рка ж 1. а. број четири (4). б. оцена којом се обележава одређено (у наше време врло добро) знање. — Имао је махом петице; ја једва добијем коју Четворку. Ком. в. назив предмета (најчешће превозног средства) који је означен бројем 4. — Један колерик ... је ... у четворки грдио ... кондуктера. Вј. 1970. Пошто је дознао да је Боснић побјегао из четворке ... откри тајну његова бјекства. Лал. 2. а. ист. новац који је имао вредност од четири јединице. — Добијем у награду двије четворке или осам rроша. Буд. б. карт. карта која има вредност од четири јединице. — Хтео сам бацити четворку, а бацио сам кеца и двојку. Нед. 3. буре од четири акова. Вук Рј. 4. скуп од четири: четири човека, коња, авиона и сл. повезана истим задатком. — Четворка провалника је ... испред куће ... жицом отворила фићу. Вј. 1970. Није искључено да неко од ове велике четворке коња крене и на остала европска тркалишта. Пол. 1970. Четворка млазних ловаца бомбардера тутњи над крововима. Пол. 1970. 5. друштвени плес у којем се једно прежа другом налази четворо плесача, кадрил(а). — llлесао је ca господичном Мином у дворани четворку. Шен. Предлажем да играмо ... једну четворку ... госпођице, смем ли молити? Трифк.