чѐшати
чешати
Лема
чешати
Извор
том 6, стр. 870, редослед 27
- 1.
грепсти, трљати кожу да се смањи, олакша осећај свраба, сврбежа. —У папучама седи за једним малим столићем, чеше табане и пази шта ко ... поручује. Срем.
- 2.а.
чистити четком, чешагијом, тимарити: ~ коње.
- 2.б.
размрсивати и чистити вуну, чешљати. Р-К Реч.
Фразе
где кога сврби ту се и чеше в. уз сврбети (изр.); кога сврби, нека се и Че Ше ко је то учинио, нека и одговара за то; туђа рука свраб не чеше туђин не брине туђе бриге; ~ језик (о кога) оговарати (кога).
Пододреднице
а. повр. — Наслони се слон стражњим делом тела на дрвени дирек ... и стане да се чеше дуго и живо Андр. И. Груба одјећа ... гребла је тијело и људи су се стално чешали. Вј. 1971. б. уз. повр. додиривати се, дотицати се, очешавати се. — Опази ... двије ... букве с укрштеним гранама које су се чешале једне о друге. Лал
Изворни текст (OCR)
чѐшати, че̏шне̄м несврш. 1. грепсти, трљати кожу да се смањи, олакша осећај свраба, сврбежа. —У папучама седи за једним малим столићем, чеше табане и пази шта ко ... поручује. Срем. 2. а. чистити четком, чешагијом, тимарити: ~ коње. б. размрсивати и чистити вуну, чешљати. Р-К Реч.